Erotske priče - Hemija ljubavi | Ljubav i Sex

Erotske priče
Sex priče
Ljubav i Sex

Atomske Pičke
Samo Sex

Kontakt

Hemija ljubavi - Feromoni

Da li ste, ili ste bili, zaljubljeni? Ukoliko jeste, da li bi svoja osećanja opisali kao "zavisnost"? Pozitivan odgovor nije pogrešan, jer naučnici tvrde da se i u slučaju narkomanske zavisnosti i ljubavnog zanosa u našem organizmu odvijaju slični hemijski procesi.

zavisnost
Dijagnoza: Ljubav je hemijska zavisnost koja se razvija kako bi se osigurao produžetak vrste

Osećanje ljubavi donosi energiju, dobro raspoloženje i motivaciju. Za to su odgovorne hemikalije, kažu naučnici, koje jure mozgom zaljubljenih ljudi i imaju više funkcija, ali osnovni cilj im je produžetak vrste. Upravo hemikalije nas teraju da oformimo porodicu i imamo potomke. Kad se to desi, sastav hemijskog koktela se menja kako bi ohrabrio partnere da ostanu zajedno i udruženim snagama podižu potomke. Na neki način, može se reći da je ljubav hemijska zavisnost koja se razvija kako bi se osigurao produžetak vrste.

Požuda

Psiholozi smatraju da postoje tri vrste, ili faze, ljubavi: požuda ili erotska strast, zatim privlačnost, ili romantična strast, i privrženost, ili posvećivanje. Jaka veza između dve osobe podrazumeva sve tri faze. Ponekad, međutim, radi se samo o požudi, bez prave ljubavi. Kod tinejdžera, odnosno stasalih pubertetlija, hormoni estrogen i testosteron postaju po prvi put aktivni i razvijaju želju za iskušavanjem "ljubavi".
Želja ili požuda igra važnu ulogu ne samo tokom puberteta, već i tokom celog života. U razvijanju požude prema nekoj osobi učestvuju i feromoni, fizički izgled i projekcija željenih karakteristika partnera. Feromoni su složena organska jedinjenja ogovorna za prenos hemijskih poruka između jedinki iste vrste. Reč "feromon" je grčkog porekla i nastala je od reči "pherein" i "hormone", što znači "nosilac uzbuđenja".

Prvi feromon je identifikovan 1956. godine u vidu moćnog sredstva za seksualno privlačenje leptira svilene bube. Tim nemačkih naučnika radio je na njegovom izolovanju čitavih 20 godina. Naime, naučnici su jedinjenje ekstrahovali tek pošto su sa vrha abdomena 500.000 primeraka ženskih leptira uklonili određene žlezde. Pokazalo se da su minijaturne količine ovog jedinjenja dovoljne da nateraju muške primerke leptira na sumanuto mlataranje krilima i seksualnu igru.
Naučnici su iskoristili ovako jasan signal u postupku prečišćavanja feromona. Korak po korak, uklanjane su sve strane supstance iz ekstrakta, čime se količina potrebna za pobuđivanje reakcije kod mužjaka neprestano smanjivala. Čisti feromon je nazvan "bombikol", na osnovu naučnog imena za leptira svilene bube "Bombyx mori", iz kojeg je ekstrahovan. Bombikol je muškim primercima leptira značio isto što i otvoreni poziv "dođi kod mene!".

Droga

Majkl Odent iz Londonskog centra za osnovno zdravstveno istraživanje smatra da endorfini proizvode "zavisnost kao droga". Zbog toga postoje osobe kojima je taj amfetaminski nalet dopamina, norepinefrina i feniletilamina neophodan. Pošto telo vremenom stiče toleranciju spram ovih hemikalija, "ljubavnim narkomanima" je neophodno nešto više da bi se "uradili". Oni srljaju iz veze u vezu da bi dobili svoj "fiks".

Kod sisara, međutim, naučnici su naišli na još veće probleme. U poređanju sa insektima, čije je ponašanje stereotipno i veoma predvidivo, sisari su nezavisna, svojeglava i složena stvorenja. Njihovo ponašanje se često veoma razlikuje od jedinke do jedinke i ne može se uvek jasno definisati. Pokazalo se da feromoni kod sisara predstavljaju individualne "otiske", koji se mogu naći u urinu ili znoju i koji diktiraju seksualno ponašanje i privlačnost prema suprotnom polu.

Feromoni pomažu jedinkama određene vrste da pronađu i odaberu partnera sa imunim sistemom dovoljno različitim od njihovog vlastitog, kako bi osigurali zdravo potomstvo. Sisari registruju feromone pomoću specijalnog, tzv. vomeronazalnog organa (VNO), smeštenog u nosu. Organ je neophodan, jer feromoni nemaju miris.

feromon
feromon: "Nosilac uzbuđenja"

Postojanje ljudskih feromona otkriveno je u uzorku znoja 1986. godine, u Centru za hemijska čula u Filadelfiji. Interesantno je da su VNO pronađeni samo kod nekih, ali ne i kod svih ljudi. Međutim, iako VNO nije prisutan kod svih ljudi - a možda i ne funkcioniše ni kod onih koji ga imaju - još uvek postoje dokazi da miris predstavlja važan aspekt ljubavi (pogledajmo samo industriju parfema).

Rešeni da ispitaju stvar, naučnici su sproveli eksperiment u kojem je grupa žena mirisala majice grupe muškaraca sa zadatkom da odabere majicu koja je najviše privlači. Pokazalo se da je, kao i u životinjskom svetu, većina žena odabrala majicu muškarca čiji se imuni sistem najviše razlikovao od njihovog vlastitog.

Romantika i vezivanje

Ukoliko veza napreduje, nakon početne požude sledi privlačnost. Kad privlačnost ili romantična strast stupe na scenu, ljudi često gube sposobnost racionalnog rasuđivanja - bar kad je reč o objektu privlačenja. Zaljubljeni su obično nesvesni mana koje bi njihov partner mogao da ima i zato se kaže da je ljubav slepa. Partner se idealizuje i duboko ukorenjuje u mislima zaljubljene osobe.

Preokupacija i poriv su sastavni deo ljudske prirode. U ovoj fazi, parovi provode mnogo sati upoznavajući jedno drugo. Ukoliko privlačenje ostane jako kod oba partnera, obično nastupa treća faza - vezivanje.
Vezivanje ili posvećivanje je trajna i prava ljubav. Ova faza mora da bude dovoljno jaka da izdrži mnoge probleme i smetnje. Razna proučavanja su pokazala da idealizacija voljene osobe jača vezu koja se upostavlja tokom poslednje faze ljubavi. Tako su psiholozi sa Teksaškog univerziteta u Ostinu pronašli da idealizacija drži ljude zajedno i čini ih srećnijim u braku. Glavnu ulogu ovde igraju oksitocin, vazopresin i endorfini - hemikalije koje se oslobađaju tokom vođenja ljubavi.

Amorologija

Naučnici polako otkrivaju sve više i više o ulozi hemikalija koje struje mozgom i telom zaljubljenih, bilo u periodu zaljubljivanja ili kod dugoročnih veza. Prvi simptomi zaljubljenosti često su ubrzan rad srca, crvenilo i znojavi dlanovi. Istraživači kažu da su za simptome odgovorna hemijska jedinjenja dopamin, norepinefrin i feniletilamin, koja se oslobađaju u zaljubljenoj osobi.

Dopamin se smatra "hemikalijom zadovoljstva", jer proizvodi osećaj blaženstva. Norepinefrin je sličan adrenalinu i proizvodi ubrzan rad srca i uzbuđenje. Helen Fišer, antropolog sa Univerziteta Rutgers i jedan od "istraživača ljubavi" smatra da ljudsko telo oslobađa ljubavni koktel hemikalija "samo kad se ispune odgovarajući uslovi, muškarci ih brže proizvode od žena, zbog njihove više vizuelne prirode".

Istraživači su primenili instrumentalnu tehniku funkcionalnu magnetnu rezonancu za posmatranje mozga zaljubljenih u momentu dok gledaju fotografiju sa objektom provlačenja. Rezultati su pokazali da u oblastima mozga sa visokim koncentracijama receptora za dopamin dolazi do povećanog protoka krvi. Ovo je dovedeno u vezu sa stanjem euforije, čežnje i zavisnosti.

Visoki nivoi dopamina povezani su takođe sa norepinefrinom, koji povećava pažnju, kratkotrajnu memoriju, hiperaktivnost i nesanicu. Drugim rečima, parovi koji se nalaze u ovoj fazi ljubavi usredsređuju se uglavnom na odnos i na malo šta drugo.

Istraživači sa Univerziteta Koledž u Londonu nude alternativno objašnjenje za intenzivnu usredsređenost i idealizirajući način gledanja u romantičnoj fazi ljubavi. Engleski istraživači su, naime, otkrili da zaljubljeni imaju niže nivoe serotonina. Niži novi serotonina karakteristični su za osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajima, što možda objašnjava zašto su zaljubljeni opsednuti sa svojim partnerima.

Prilikom vođenja ljubavi u romantičnoj fazi, u organizmu se oslobađa oksitocin, koji učvršćuje vezu. Prema istraživačima sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, hormon oksitocin "povezan je sa sposobnošću održavanja zdravih međuljudskih odnosa i sa zdravim psihološkim razgraničenjem sa drugim osobama". Oksitocin je takođe doveden u vezu sa vezivanjem majke prema bebi, kontrakcijama materice tokom porođaja i refleksom "pusti" tokom dojenja.
Sledeća hemikalija koja je povezana sa formiranjem dugoročnih, monogamnih odnosa je vazopresin, hormon antidiuretik. Neki naučnici smatraju da se putevi oksitocina i vazopresina ukrštaju sa putevima dopamina i norepinefrina čime bi se objasnilo zašto strastvena ljubav bledi kako rastu posvećenost i vezivanje.

I endorfini, prirodni telesni anestetici, takođe igraju ključnu ulogu u dugoročnim vezama. Endorfini proizvode opšti osećaj blaženstva, uključujući osećaje smirenosti i sigurnosti. Kao i dopamin i norepinefrin, endorfini se oslobađaju tokom vođenja ljubavi, ali i tokom fizičkog kontakta, vežbe i drugih aktivnosti.

Osećaji strastvene ljubavi, međutim, gube vremenom na snazi. Proučavanja su pokazala da strastvena ljubav bledi brzo i gotovo potpuno nestaje nakon dve ili tri godine. Nivoi hemikalija odgovornih za "ljubav koja zaborava nema" (adrenalin, dopamin, norepinefrin, feniletilamin, itd.) se smanjuju, a ljubljeni partner počinje da pokazuje mane. Zašto se partner promenio?

U stvari, partner se verovatno uopšte nije promenio, ali sad je zaljubljena osoba sposobna za racionalno gledanje. U ovoj fazi je veza ili dovoljno jaka da opstane, ili puca. Ukoliko veza može da napreduje, uskaču druge hemikalije. Endorfini, na primer, još uvek obezbeđuju osećaj blaženstva i bezbednosti. Oksitocin koji se još uvek oslobađa tokom vođenja ljubavi proizvodi osećaje zadovoljstva i privrženosti. Vazopresin i dalje igra ulogu u vezivanju.